Dijabetes mellitus-šećerna bolest

Dijabetes mellitus-šećerna bolest

Diabetes mellitus ili šećerna bolest je najčešća metabolička bolest savremenog doba. To je oboljenje u kome je nivo šećera (glukoze) u krvi iznad normalnih vrednosti, nastalog zbog smanjenog lučenja insulina ili zbog defekta u njegovom dejstvu. Insulin je hormon koji luči pankreas i koji kontroliše nivo glukoze (šećera) u krvi.

Tipovi dijabetesa

Tip 1 – insulin zavisni ili juvenilni – mladalački dijabetes. Više od 90% ćelija koje proizvode insulin su trajno uništene, tako da pankreas stvara jako malo ili nimalo insulina. Naučnici smatraju da je u osnovi nastanka ovog tipa dijabetesa autoimuna bolest, kada sopstveni telesni imuni sistem napada i uništava beta ćelije pankreasa koje proizvode insulin.
Tip 2 – insulin nezavisni dijabetes – najčešći oblik dijabetesa, u kome pankreas proizvodi insulin, ponekad i u većoj količini nego kod zdrave osobe, ali iz nekog razloga, organizam ne može da ga koristi. Glavni faktor rizika ovog tipa dijabetesa je gojaznost.
Gestacijski dijabetes – se razvija i otkriva za vreme trudnoće, a posle porođaja može izčeznuti ili preći u stalni oblik bolesti.

Rani simptomi dijabetesa:

Obilno i učestalo mokrenje, suva usta i stalna žeđ, osećanje hroničnog umora, problem sa vidom, sporo zarastanje i najmanjih rana, suva i iritirana koža. Ovi simptomi praćeni su iznenadnim napadima gladi, naglim mršavljenjem ili gojenjem, pojačanim znojenjem, trnjenjem ruku i nogu, promenama na desnima, promenama raspoloženja i nervozom…

Simptomi povišenog šećera u krvi –  hiperglikemija  (koncentracija šećera u krvi iznad 15 mmol/L): pojačana žeđ, umor, malaksalost, učestali nagon za mokrenjem, zamućenje vida, grčevi u nogama…

Simptomi sniženog šećera u krvi – hipoglikemija (koncentracija šećera u krvi ispod 3 mmol/L): vrtoglavica, zbunjenost, uznemirenost, pojačano znojenje, glad, lupanje srca, drhtavica. Nivo šećera u krvi “obaraju” neke tablete protiv šećerne bolesti, preskočen ili prolongiran obrok, nedovoljna konzumacija složenih ugljenih hidrata u ishrani, alkohol, vežbanje…

Ishrana i dijabetes

Celokupni dnevni unos hrane treba rasporediti na 3 obroka, a to podrazumeva doručak, ručak i večeru, sa ili bez užine. Hranu uzimati u približno isto vreme. Ako pijete tablete za dijabetes – užine vam verovatno nisu potrebne. Najbolje je izmeriti nivo šećera u krvi između 12h  i 13 h  i oko 16h i 18h.Ukoliko su vrednosti šećera u krvi niže od 5mmol/l, užine su potrebne i to 2. Prva užina, može biti slična doručku, a druga popodnevna užina (između 16 h i 18h po zimskom računanju vremena ili između 17h i 19h po letnjem računanju vremena) može biti voćna ili povrtna. Voće konzumirati svaki drugi, treći dan. Voće birati po glikemijskom indeksu (preporuka je da G.I. bude ispod 45).

Dozvoljene namirnice pripremati na sledeći način: dobro očistiti, oprati i konzumirati u sirovom – svežem stanju, kuvane na pari, kuvane, dinstane (kuvane u vodi i ulju u poklopljenom sudu), pečene u rerni, na roštilju, u teflonskoj posudi, u aluminijumskoj foliji. Podgrevanje i dugo kuvanje na  niskim temperaturama treba strogo izbegavati. Ako želimo da meso sačuva što više hranljivih sastojaka treba ga kuvati u komadu u predhodno ključaloj vodi.

Začini se mogu upotrebljavati umereno i to: biber, peršun, mirođija, limunov sok, beli luk, đumbir, lorber (pomaže organizmu da bolje iskoristi insulin), cimet (obavezno se dodaje pečenim jabukama).

Nedozvoljene namirnice u ishrani dijabetičara:
Suhomesnati proizvodi – kobasice, viršle, salame, paštete, kavurma, krvavica, industrijski umaci, supe, zaprške od brašna, namazi od punomasnog sira, kačkavalj, kupljene pite i bureci, prženi krompirići, sve vrste proizvoda od belog brašna, med, alkoholna pića, likeri, veštačka pića, koncentrovani voćni sokovi, voćni sirupi, grožđe, šljive, smokve, orah, lubenica, suvo grožđe, kompoti, konzervisano voće i povrće, kuvani krompir,  gazirane mineralne vode, industrijski šećeri i svi koncentrati – bombone, džem, pekmez…


Izbegavati: masno svinjsko meso, zečetinu, srnetinu, iznutrice, pačetinu, guščetinu, meso od fazana i jerebice. Takođe, trebalo bi da izbegavate i  jake začine poput ljutih paprika, vegeta…

Namirnice birajte prema Glikemijskim (slatkim) Indeksom – tabela koja se koristi za određivanje brzine kojom pojedina hrana podiže nivo šećera u krvi.

Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama, nego i od količine dijetetskih vlakana i načinu pripreme namirnica. Kombinujte namirnice niskog glikemijskog indeksa sa hranom koji ima veći glikemijski Indeks.

Vrednosti slatkog indeksa:
Nizak glikemijski indeks je od 0-45
– Kruške, grejpfrut, jabuke, zeleno povrće, paradajz, pečurke, sočivo, lima pasulj, tetovac, kiselo mleko, integralne testenine…

Srednji od 45-54
– Kivi, pomorandže, integralni pirinač, integralni hleb…

Visok  preko 55
– Mango, kajsije, lubenice, dinje, ananas, suvo grođže,banane, kukuruz, kuvano korenasto povrće, med, beli šećer, čokolada, slatkiši…

Vitamini i otpornost organizma kod dijabetesa

Kod dijabetičara su povećane potrebe za B-kompleksom (celovito zrno žitarica, meso, integralni hleb, mekinje, mahunarke…), sa obzirom da utiče na metabolizam ugljenih hidrata. Poznato je da su dijabetičari skloni raznoraznim infekcijama, pa je zato potrebno povećati unos namirnica bogatih A i C vitaminom (npr. sveže voće i povrće…) jer podižu opštu otpornost organizma. Iako nije utvrđen manjak vitamina E (žumanac, meso,hladno ceđena ulja, integralne žitarice…) među obolelim od šećerne bolesti, smatra se da treba paziti na njegov unos radi sprečavanja razvoja oštećenja tkiva izazvanim šećernom bolešću.

stiklirano

Korisne namirnice u ishrani dijabetičara

•    Crni i beli luk zajedno u vidu raznih salata, sadrže jedinjenje kvercetin koje povoljno deluje na dijabetičarsku retinopatiju
•    Povremeno treba uzimati po kašiku nezaslađenog limunovog soka, koji pomaže razmenu materija i poboljšava opšte stanje kod dijabetičara
•    Korisno je piti čaj od sasušenog lišća borovnice ili od mahuna pasulja (pasulj deluje tako sto smanjuje skok šećera u krvi posle uzimanja obroka, što znači da održava nivo šećera na približno poželjnom nivou
•    Lorber kao začin u jelima pomaže organizmu da bolje iskoristi insulin
•    Stevia je prirodni zaslađivač koji veoma uspešno može da zameni šećer ili veštačke zaslađivače u jelima
•    Lišće peršuna (sitno seckani)

Primjedbe

Popularni postovi

Bilo koja medicinska informacija objavljena na ovoj web stranici nije zamjena za informisani medicinski savet i ne biste trebali preduzimati nikakve radnje pre nego što se konsultujete sa zdravstvenim radnikom